pon - 24.10.2011
Dan 14
Sedim u svojoj sobi i pisem.
Vriven je opet zanovetao i pravio cirkus po sobi.
Nisam hteo da pisem ovu pricu sama mi se nametnula kako i zasto nikada necu znati.
Bila jedna neprospavana noc sa nekoliko misli u mojoj glavi i obaveza koje sam morao da resim.
Pogledao sam ga i on mene.
Nasmejao se i rece:
*Moram da idem.*
Malim krupnim ocima je trepnuo je par puta i sitnim koracima usao u vazduh.
Pogledao sam po sobi i nikada necu znati zasto sam napisao ovu pricu.
Gledam u ovaj prozor ili kako se vec zove.
Sto se ne zove PVC stolarija za pisanje nego bas prozor.
Bila je teska borba.
Doziveo sam da posle svega napisem
Kraj....
Lepota proroka
*Moras!*
*Zasto?*
*Necu.*
*Ni ne znas da hoces.*
Sedeo sam u punoj sali.
Suze mi isle niz telo, nisam ni znao.
Davao sam devojci energiju dok sam ja unistavao sve sto sam napravio.
Zivot je bitniji.
Vise nema nikog i sve mi se rusi.
Gledao sam...... kao da viljuskom pokusavam da uhvatim gutljaj vode.
Morao sam dalje ali zemlja vise nije bila pod mojim nogama.
Izmedju dve vatre izabrao sam zivot u nesputanom naletu lave.
Popio sam je na iskap.
Mali Vriven je sedeo pored mene.
Viktor je sedeo u sumi dok se oganj pored puta pretvarao u ogromnu masu zazarenih ociju.
Ustao sam i rekao Viktoru :
*Hajde, nemoj da zaostajes.*
Mali Vriven je sedeo pored mene i sa strepnjom iscekivao pozitivan ishod.
Uzeo sam Viktora za ruke i podigao na noge.
Njegovo iznureno telo se jedva vuklo po zemlji.
Nebo je bilo crveno sa zutim zaliscima.
Podigao sam ga.
*Hajde, moramo dalje!*
Velike vrane letele su iznad plamena,
Ujedale su ga.
Obrusivale su se na Viktora kao da je poslednje meso na planeti.
Jednom rukom sam drzao njega, drugom mahao okolo da zastitim sto je ostalo od njegovog tela.
Grizao sam ih zubima jer je njegovo telo bilo jako tesko.
Cuo sam kako zapinje.
Sedeo sam u svojoj pecini....
Daleko, sklonjen od ociju drugih i cekao ovaj trenutak.
U pecini pojavila se crveno, narandzasta svetlost.
Ista ona koja mi je usadila, ovo crnilo sa dijamantima i obrisma dragog kamenja.
Uzarena koza postala je sjajna, isprskana krvlju ponovnog rodjenja.
Nebo me je trazilo da mu pomognem i izadjem na svetlo dana.
*Ne *, rekao sam, *On nije zasluzio to.
Dobice moju snagu ali ne i moju suzu.
Ona u meni ostaje zauvek.*
Nebo me je pogledalo i na svojim plecima izaslo napolje i okrenulo se prema njemu.
Oganj je sve vise isao ka njemu.
U dva skoka sam dosao do sume i uz krike tame iz mog Srca survao sam se u gustu sumu.
Do njega.
Probio sam se kroz vatru i pregazio reku lave.
Pekle su me noge iako nista ne moze da osteti moju jaku kozu.
Bljesnula je svetlost od jezicka vatre koji je bio pored mene.
Dijamant se presijavao.
Prisao sam mu i rekao, dok sam mu hvatao mlitavu ruku:
*Moramo dalje.*
*Ah...*, samo je izustio bol kroz usta.
Drzao sam ga cvrsto i jedna ptica se obrusila na njega.
*Ne mozes dalje!* i udario sam je preko kljuna u grudi.
Ptice su dolazile i naletale jedna po jedna....
Grizle su mu glavu, meni i Viktoru, hvatale za kozu, za ruku i vristale su.
Ja sam ga nosio.
On je moj i nema te sile koja ce da me spreci da ga izvucem na sigurno.
Odveo sam ga na poljanu.
Njegovo telo je bilo razbijeno i skoro do kraja iscrpljeno.
Pogledao sam u njega..
*Ne mozes tako, moras da zivis.*
Njegovo srce je kucalo ali bezivotno telo je lezalo pored mene.
*Zasto se ne boooooo.....ris?*
I pored mene se pojavio mali otvor iz koga je pocela da kulja voda.
Posle toga je izbio mlaz hladne bistre vode.
Podigao sam glavu dok mi je mlaz sveze vode hladio lice i video devojku u plavom koja mi se milo smesila i pomilovala po kozi.
Osetio sam njen dodir.
Posle toliko godina osetio sam dodir necije ruke.
Pogledala me je kestenjastim ocima.
Biseri su joj se nizali niz kosu.
Viktor je plivao u hladnoj providnoj vodi koja se podizala oko nas.
*Zvao si me?*
*Ko si ti*
*Izvor bistrine.... Izvor bistrine.... Izvor bistrine... Izvor bistrine.....Izvor bistrine......Izvor bistrine....Izvor bistrine....... Izvor bitrine.....Izvor bistrine.....*, odzvanjalo je oko mene.
*Cuvar izvora bistrine. Dozvao si ga i ja sam tu.*
*Pomozi mu. *
Gledao sam sta radi.
Da sam mogao da zaplacem, plakao bih.
Zasla je u vodu do kolena.
Priljubila je svoje usne na njegove.
Viktorovo telo je pocelo da drhti.
Zasijale su mi oci.
Vir vode je kolutao oko nas.
Podigla se, nasmejala mi se i rece :
*Najden mi je ime, hvala ti sto si me dozvao.
Zbogom....*
Gledao sam je kako nestaje ....
Voda se izgubila u dubini .
Ostala je suva zemlja.
*Viktore jesi li dobro?*
Pogledao me je umornim ocima i nije mogao da veruje u sta gleda.
*Moras da se boris!* rekao sam mu.
*Ucuti*
*Gledaj*
Priljubio sam svoje dlanove na Viktorove obraze.
Uperio sam svoj pogled u njegov i stavio svoje celo na njegovo.
*Sve zvezde i sav nemir koji je rastao u meni dok sam te cekao prenosim na tebe.
Svu blagodet covecanstva prenosim ti*
I granit samog tela je poceo da nestaje.
Sve zvezde i mesec sa suncem u centru usle su u njega.
*Sad mozes dalje.*
Ostavio sam ga da lezi dok sam ja odlazio u zalazak sunca.
Ajuga mi je bilo ime.....
Vasilije se vratio svojoj kuci.
Stevan i Irina su plakali kada u me videli.
*Moj Vasilije.....*, sapnula je Irina tiho....
ned - 23.10.2011
New world order
Dabogda mi se osusio ves ujutru na terasi.
sub - 22.10.2011
Jaoooooooooooooooooo!!!
One stvari koje moraju da se urade, jednostavno moraju.
Tu je ispit zrelosti osobe.
KAD NECES A MORAS.
Toliko stvari mi lezi u stomaku a drugacije cu.
Necu da planiram preko postova koristicu druge nacine ali iz dana u dan nove strasti me udaraju u vrelini noci i dana .
Setam u majci kratkih rukava.
Strasti izlaze iz mene kao vodopadi.
Da sam tinejdzer pa da razumem.
Najcesce su to tudje strasti pa se srucuju na mene.
Ako ikako znate recite im da se nose u pizdu materinu imam obaveza.
Dovoljno sam blesav i bez njih.
P.S.
OVA PORUKA NIJE USMERENA NINAKOGA SA BLOGA
SAMO SAM NAPISAO ... DA SE NADJE.
NECE DA SKODI :)
Ne mogu da verujem a i mogu
Nista pametno nemam da kazem.
I ne treba pametno nista samo razum i radno, vrlo radno i prakticno.
Uf, joj koliko cu stvari lepih da napravim......
Uff,bedak .
Hahhaha, taman sam mislio da se odmorim.
pet - 21.10.2011
Moram da prekinem
Moram da prekinem...
Ne volim kad moram da prekidam nesto zbog cinjenica u realnosti.
Prekidam sa odlascima na dzudo i verovatno na boks.
Nije mi problem da radim... Odradio sam treninge rutinski.
To nije problem, poslednji aktivni trening sam odradio i sa borbama.
Sutra nisam dobio upalu misica.
Vrsio sam bacanja Ukea u borbi sa tehnikama koje mi odgovarajau.
Imao sam gard, sve cak i kretanje, ali.... Hm, hah i ostalo
ljudi....
U neverici su sto sam uopste i dosao.
Na poslednjem, za mene, treningu, svi koji su trenirali su usli u salu i nasli svog para.
Stojao sam u cosku i .....
Ne znam gledao sam, poceo sam da radim vezbe snage.... padove i gard u prazno.
Gledali su me....
Niko nije hteo da radi samnom.
Pocele su borbe... vise nisam mogao da radim ni vezbe snage.
Potrebna je cela sala za borbe.... vise parova i sl...
Na kraju u stomaku mi je pocelo nesto da radi, umalo mi nisu suze krenule.
Stojim, kimono, crni pojas ....
Stojim i ne radim.
Taman je trebala da pocne druga borba i ja sam progovorio:
*Ko nema para za sledecu borbu?!!!*
Svi su se okrenuli prema meni.
Cela sala je zurila u mene, jbt.
Spustene glave gledajuci u strunjacu rekao sam opet:
* Ko nema para za borbu?!!!*
*Sta bezite od mene ko da sam gubav....!*
Prisao mi je trenerov sin.
Poklonio sam se i on meni. Radili smolagano, tvrdo i tehnicki.
Bacio me je par puta na Ashi waza tehnike i ja sam padao, na kraju sam i ja izveo bacanje `yoko-gake`i covek je pao na ledja.
Zahvalio sam se i rekao :
*Tako se radi...*
Posle su poceli da dolaze i drugi.
Bacao sam i bacali su me i odradio sam oko pet do sest borbi po pet minuta.
Medjutim neverica i ostvarivanje nemoguceg jer tezak invalid prve kategorije ne bi trebao iz kuce da izlazi a ne da radi judo.
Pobogu ja nisam invalid ja sam Viktor.
..... I nesto je uradilo svoje i pocela su ubadanja posle treninga od onih posmatraca i jos nekih ljudi koji su dolazili povremeno i ja sam video koliko je sati.
Necu doziveti brodolom na strunjaci vec izvan nje.
Ne boli me srce vec kolena jer ne volim da izbegavam ocigledne probleme zato sto mi to u stvari i ne treba, ali volim Dzudo.
Ako nastavim da idem punice mi glavu.... dekoncentrisace me i ja cu se na kraju povrediti....
Verovatno niko nece to da prizna ali to bi radili namerno jer kada bih se povredio to bi bila potvrda svakoga tamo u neverici da invalidima, meni nije mesto na strunjaci.
Treniracu i dalje ali vise....nikada u sali.
Boks mislim da je slican scenario jer i tamo imam dosta poznatih ljudi....
Idem dalje, ali vise nikad sa ljudima osim u tuci....
I to je cinjenica, jbg.
Prelomio sam....
*Tako se radi.*
čet - 20.10.2011
Idem da kupim klopu
Gluposti su bile i bice ih jos.
Nemam sta da kazem jer nema sta da se kaze.
Izgubio sam ceo dan a glupost koje su bile deo moje proslosti.
Nisam spremio stan i sve je u delimicnom haosu.
Danas cu jos da sedim i da blejim u prazno i odgledacu neki film sutra placam telefon i razmisljam kako da nastavim dan bez gluposti.
Treninzi, knjige, stan i kompijuter.... Sa ljudima djene, djene.
Djuran, djuran....
___________________________________________
Napisao sam pricu koja mozda malo opisuje kako je bilo i sta sam radio, sa druge strane nije moralo tako i sve uz moju snagu i energiju sam izvukao da bude dobro inace nije.
Sada samo svoju energiju i snagu koristim......Samo za sebe ni za koga vise.
Sta cu da radim , haha samo ja znam.
Pocetak jednog proleca
U SUP-u su rekli mora se na teren.
Bio je Mart mesec.
Rekao sam S`efu moram da idem, nema smisla da ostanem a da svi idu, a i morao sam da idem.
Bila je Cerevajka, teren oko Preseva i granice sa Kosovom, 2000. godine.
Drzali smo kotu 158 ili 458 ne mogu bas da se setim.
Ja sam kao i uvek cepao drva.
Zezao sam se i spremao za Prevenstvo Vojvodine krajem marta.
..... I takodje spremao sam kolokvijum kod profesora Bujuklica koji je zakazao isto krajem marta.
Na teren sam poneo knjigu Rimskog prava i svoje srce....
Prvih dve nedelje je bilo otprilike zezanje.
Neki akademac je pokusao da silji k.....c na policajcima koji su prosli Kosovo i uzduz i popreko.
Brzo su ga doveli u red....
Prozvali su ga Gicko i vise se nije gicao.
Dvojca koja su cuda pravili od podjebavanja dupe su mu pomerili i prednjacili u tome, vadili su mast akademcu koji je zivot znacio.
Ako oni uhvate nekog u masinu, bolje siptari da ga zarobe.
Mene nije toliko dirao, cak uopste me nije cackao jer je znao da treniram i u to vreme sam bio malo psihopata.
Zakucao sam ga jednom na fudbalu u zid, pa je shvatio da me ne treba cackati, samo gledam svoja posla i ne diram nikoga....
Posle dve nedelje bas 24. marta pocelo je sranje i pre toga nesto se kuvalo pa sam prvi put i pucao iz PM-a.
Zenga, rezervista....
Kako mi je zao tog coveka, umro je u cetrdesetoj godini a imao je oci kao lane......
..... i imao je 4 godine aktivnog ratista u Bosni i Hrvatskoj, za skoro ceo teren on nije skinuo svoje cizme......
Uvijao ih je u kese na kraju da ne smrde.
Sta ti je rat.
.......Pitao me je: *Kako je bilo sine?*
*Kao prvo jebanje....*, odgovorio sam.
Miris baruta...
Jedan kolega mi je dao pucam.
Prvo je pucao on i posle je pitao mene:
*Hoces li i ti?*
*Hocu.*
*Samo moras uvek da punis kutiju sa redenicima ne smes da dozvolis da ti je kutija prazna i da nemas municije*, rekao mi je Zenga, posle ozbiljno.
Shvatio sam.
Posle je on pucao iz Browinga 12mm.
Okidao je kao grom jbt...
Prasak se prelamao, sekundama, posle opaljivanja.
Ne bih voleo da sam sa druge strane.
Kada je pocelo pravo sranje ja sam bio na brdu preko puta drugog bunkera na cistini koji se nalazio bas na putu koji je vodio ka Kosovu, mislim, Gnjilanu.
Secam se kao danas....
Sedim u rovu sa kolegom i gledam preko puta....
U tom momentu su svi pucali.....
Dva PM-a su bila postavljena u gimnastickoj sali na sredini uvale koja gledala pravo u brdo i uvalu izmedju gde u bili siptari.
Kada su pocela i ta dva puskmitraljeza da pale iz sale uz odjek koji je pravila prazna prostorija, to je bilo kao da su gromovi pali sa neba.
Uf i sad me podilazi jeza kad pisem ovome...
Cujem ih kako gruvaju i dan danas.
Ako neko i pomisli da smo mi pravili genocid nad siptarima.
Da...mi smo tamo bili da ratujemo a siptari su isli u `Maksi` preko puta da kupe pelene za svoju decu.....
Sa sve 12mm mitraljezom kojim su pucali u tu istu gimnasticku salu i na nas i na mesto gde sam ja dan, dva pre toga cepao drva spremajuci se za takmicenje i skidao kile za kategoriju.
To je sve trajalo nekoliko dana.
Na kraju sam drzao polozaj 52 h u jednom rovu.
..... I ucio sam Rimsko pravo.
U jednom delu tog vremena siptari su poceli da pucaju na nas.
Prstalo je a svih strana.
Ucio sam pravo sluzbenosti.
Ja sam pogledao u kolegu i on u mene i.....
*Samo ti uci sine*, rekao je.
I ucio sam........
Dobio sam desetku iz tog ispita.
U tom roku sam dao jos i Crkveno pravo.
Procitao sam skriptu dan pre toga.....
Da.... Kada sam sedeo u rovu, preko puta, video sam kolegu kako stoji naslonjen....
..... Hah.... o neke dzakove dok ovi pucaju i pusi cigaru.
Bio mu je rodjendan tog dana.
*Srecan ti rodjendan Brate.
I vatromet si dobio....
Klovnovi su bili sa druge strane.
...... koji su u jednom momemntu zapalili brdo na deset do petnaest metara od prvog naseg bunkera u kojem su bili moji klasici.
Moje godiste, tada sam imao 20 godina.
Od pocetka te gluposti UNPROFOR nije dozvoljavao da mi otvaramo vatru.
Samo su siptari pucali.
Hah, bilo je kao u crtanim filmovima.
Oni pucaju, mi sedimo.
Kad Unprofor prolazi, zatisje.
.... Viju, viju,viju..................Bam bam bam..
Aaaaa glupi zmaju.......
I imali su neku kinesku municiju koja je praskala posle nekog vremena u vazduhu.
Pa je prstalo duplo vise....
To je trajalo nekoliko dana do povratka kuci.
Nekoliko kilometara dalje JSO je cistio neke polozaje.
Kolega je bio ranjen u petu a drugi ga je izneo sa polozaja na svojim rukama...
Jedne noci sedeli smo u drugom bunkeru i pricali o svemu svacemu kakva je kriza ....
Koliko je para ko imao i sta dalje sa zivotom kada je odjenom tresnulo nesto o nas bunker.
Bam!!! .....
ABG ili tako nesto kao terminator sto koristi u Judgment day.
Hah koje poredjenje..
*i`l be back.....*, hahah, *Hasta la vista baby*
Tras.... Jos jednom, pa jos jednom, pa jos jednom...
Idi u k.....c
Odvalio nas je.
Kolega je popizdeo i izasao napolje.....
Ja sam krenuo za njim.
*Gde ces?*, upitao sam ga.
*Cuti, ssss*, rece.
Stao je na ugao bunkera i kao macka spremao se da skoci prekoputa u drugi manji.
Fljas, skocio je i otrcao u bunker i u trenutku kada je usao u prostoriju zasijala je detonacija bas na bunker u dzakove.
Zvao sam ga po imenu njegove cerke..... i zvao ... i zvao....
*Dobro sam, ziv sam*, cuo sam sa druge strane.
*Jebem ti mater*, rekao sam
Vratio sam se u prostoriju bunkera i legao na krevet i sklupcao se.
Pored mene su bili trombloni poredjani kao virsle.
Drugi kolega je lezao sklupcan jedan krevet od mene.
Pored njega su bilie dve zolje.
*E jel znas onaj vic o Muji i Hasi kada hoce da pricaju telefonom?*
*Ne...*
Bla, bla, bla...
*Hahha*, smejali smo se.
Posle nekog vremena vrati se i ovaj kolega.
Sutradan siptari su opet pucali na nas.
Meni i kolegi se prikenjalo zesce.
*Gde cemo?*, upitali smo se vrsljajuci po bunkeru.
Nasao sam jednu stolicu i probio sam je nogom.
*Evo gde cemo.*
Stavili smo novine ispod, hahhah jao, jbt, strasno i stavili smo cebe kao pokrov da niko ne gleda dok jedan vrsi radnju.
Pustili smo vodu i upakovali rad u crnu kesu.
*Gde cemo sa ovim?*
Bacili smo kesu preko bunkera.
*Evo vam mamu vam jebem imao i mi nas ABG.*
Sedeli smo tako u bunkeru i bila je zabranjena paljba na siptare.
Dva dana smo bili pod paljbom a nismo mogli da opalimo nijedan metak.
Sedeli smo tako i razbijali su nas.
Siptari su pucali sa brda u skolu, na nas i na susedno brdo.
Paljbu smo mogli da cujemo neizmenicno na nasem brdu i drugom brdu, na nekoliko kilometara dalje gde su bili isto nasi polozaji.
Niko nije smeo da opali nijedan metak.
Preko veze smo culi povredjen je kolega, odneli su ga.
Razbijali su nas.
I odjednom cujem preko veze...
*Daj top!*
*Spremi!*
Posle nekoliko trenutaka cuo se prasak i projektil je proleteo desetak metara od naseg bunkera usmeren prema uvali, ka kuci gde je bila jedna grupa siptara.
Odakle je dosao jedan ili vise njih koji su pucali na nas i koji su pre, nas gadjali ABG-om.
Suze su mi navrle na oci.
*Tooo...*, pomislio sam, * konacno.*
*Promasaj...*
*Daj jos jedan*, culo se.
Prasak se cuo jos jednom i opet je proleteo projektil.
*Pogodak, nema vise kuce.*
*Paljba!*, culo se preko veze.
Poludeo sam....
Dosao sam do otvora od bunkera gde je kolega vec poceo da puca iz PM i rostiljao i ja sam sa njim.
4 ili 5 pet okvira sam ispraznio.....
Hahha, sada sam se setio jos jednog pogleda.
Opet je bila zabranjena paljba i posle nekog vremena je dozvoljena.
Ja sam tada bio na susednom brdu preko puta.
Kada je bila dozvoljena paljba kolega je tako poceo da puca da se sav zapalio....
Dim je izlazio iz otvora susednog bunkera.
*Alo zapali ces se, popi bensedin....*, komentarisali smo preko veze.
Ovaj je psovao na sve strane.
*Idi u k.......c, zapalila mi se cev....*
*Hahaha, zapali cigaru....*, zezali smo ga.
Na tom polozaju ostali smo dva i po dana bas, 52h bez prestanka i bez smene.
Bilo je svacega...
Meni su pocele da se prividjaju neke sove,
Zvezde sam video i na zemlji i na nebu.
Zamolili smo stab da nam posalje smenu da mozemo da se spremimo za odlazak kuci.
Nismo znali ko ce sta da nosi......... Ja sam poneo dve kutije sa municijom, bio sam obmotan redenicima i svojom opremom sa automatskom puskom.
Kada sam dosao u skolu, gde je bila baza, usao sam u sobu sa opremom i sacekale su me reci staresine akademca:
*Jel znate da ste ugrozili zivote vasih kolega..... *
Bacio sam kutije na pod i pogledao ga.....
Razmisljao sam sta da radim.
Da li da ga ubijem ili da odem.
Kolega mi je prisao i rekao:
*Ajde skloni se.....*
Popeo sam se na svoj krevet i poceo da se tresem.
Pakovao sam knjigu iz Rimskog prava, a tom momentu jedan kolega koji je malo bio dobijen rumom koji je negde izbunario poceo je da vice zapitkujuci se....
*Gde su sad specijalci...... Gde su sada foke, kornjace...!
Sta mi ovde bre radimo?*
Tresao sam se jos vise.
Zamolio sam ga da prestane, nisam mogao vise.
Stigli su momci iz Sremske Mitrovice i dosla je zamena.
Povlacili smo se nocu i stigli kuci ujutru oko 6.00 h.
Dosao sam kuci iz stanice gde u nas dovezli autobusom i spremio opremu za trening.
Bilo je sedam sati i oko petnaest minuta i otisao sam na trcanje.
Na mojoj ruti za trcanje sreo sam jednog kolegu i upitao me je:
*Gde ces?*
*Spremam se za Vojvodinu*, odgovorio sam u trku.
*Ajd pozdrav i Dobro jutro*, rekao sam.
Tog meseca sam sam zauzeo 5. mesto na Prevenstvu Vojvodine.
Dobio sam dve borbe i jednu izgubio, za trece mesto i plasirao se za Srbiju.
Bio sam 5 kg laksi u kategoriji do 90 kg.
Dobio sam peticu na kolokvijumu cak mi je i profesor dao zvezdicu ili cvetic da je super uradjen rad.
Devojka koju sam imao...
Kada sam dosao sa terena, tog dana nije mogla da se vidi samnom posto se vec dogovorila sa drugaricom da idu zajedno u grad.
Pa sam pozvao drugu i kada je dosla kuci skinuo sam je golu i odneo na trpezarijski sto kao lepoticu iz `Sna letnje noci.`
Posle svega....
U Aprilu probudio sam se ujutru i otisao na posao.....
pon - 17.10.2011
dan 13
Ustao sam komiran posle dosta i fizicki i psihicki naporne nedelje.
Idem na trening da se razbudim pa da sredim jos dve stvari pa veceas na dzudo.
Napravicu spisak prvih tehnika koje treba da radim.
_________________________________________________________________
Juce je bilo naporno ali dobro je odradio sam sve randorije i osetio borbu
http://youtu.be/4ildurwJPfQ
_________________________________________________________________
U gornjem stavu(Nage waza) moram da ojacam ruke i sake, da pokrenem ramena i trup.
Tehnike koje su odgovarajuce za mene :
- Sumi gaeshi
- Yoko guruma
- Yoko gake
Kumikata-
_________
Jak gard i pomeranje tela i kukova za dozvoljavanje protivniku sto manje prostora za manevrisanje i izvodjenje tehnika.
To je to...
Nema teoretisanja, jednostavno - gard, tehnika, parter.
http://youtu.be/rSpqObhK4Rw
ned - 16.10.2011
Lepota proroka
Drvece je pokretalo svoje krosnje u pravcima vetra.
Zemlja je bila vlazna, a velika masa vode talasala se izazivajuci umirujuce sumove.
Dabar Nikodim sa svojom porodicom je pravio plan kako ce da sagradi branu na uscu dve reke.
*Deco ovo necemo moci sami.
Reka je presiroka i moramo da nadjemo neku uvalu da bi mogli da izvrsimo premost stambenih jedinica.
Ima nas mnogo Katica i Milica su trudne, Lazar treba da dovede svoju zenu kod nas .
Kako cujem i ona je u blazenom stanju.
Tako da ce nam trebati dobra uvala da napravimo most.
Vise pregrada uz duz reke sa kosinom prema slivu tako da pravimo nase odaje niz tok reke.*
*Cale koliko ce nam trebati za gradju.*
*Bice dovoljno drva ovde sa obale, necemo morati da zadiremo dublje u sumu.*
Svetlana i Dusica ce sa majkom da idu sumu da pokupe dosta zdravih zireva i druga semena drveca...
Treba da se naprave sadnice za sledecu i druge godine.
A i nismo jedini dabrovi na reci.
Srdjane ti idi kod gazda Milana preko Brezinog jarka i pitaj ga da li ima slobodnih sinova ili ceri za gradiliste i pozdravi ga u moje ime..
Djordje ti kod gazda Vase isto, ako moze da dodje ili neko od njegovih i pozdravi ga u moje ime.
Dragane ti i ja idemo u Lisiciji repak da napravimo vrpce za vucu greda i sajle za alat i osnovnu konstrukciju.
Dragice kad budes sa Ducom i Cecom isla u sumu , trebalo bi da prezalogajimo nesto....
Jel ti treba jos neko od snage za te potrebe?*
*Neka Nikodime same cemo, a i treba da se uce...*
* A mama..... mi znam sve!!!*, viknuse u glas deca.
*Idemo da ti pomognemo*, rece Dusica.
*Znam da sve znate samo treba da ponovite sve to...*
*Da deco nemojte da ne pomognete mami*, dobaci Nikodim uz osmeh klepetanja zuba.
Dragica i Nikodim su namignuli jedno drugom i nastavili sa razradom plana.
Bilo je predvece i trebalo izvrsiti pripremne radove za sutra.
Ptice su cvrkutale a topao vazduh grlio je drvece svojim rukama od magle.
Jezero Svete Marije prostiralo duz cele jugozapadne strane planine Radan i cinilo vezu izmedju dveju reka.
....Tama u odaji je bila teska.
Sedeo je i razgovetno pleo rukama grumen zemlje u u oblik cveta.
Gnjecio je blato i proturivao vazduh kroz okostale prste.
Oci su suzile.
Jedna za drugom kap je padala niz lice pa pravo u prostor koji su sake pravile za jos jedan preokret kore.
Kada je napravio kameni cvet, pdigao ge je visoko u vazduh i bacio silinom cekica o nakovanj na pod odaje.
Zemlja se tresla iznutra i planina nedaleko od Ravne gore se pokrenula.
Kao vagon po koloseku promenila je pravac i izmedju dve uvale zaustavila se ispred samog ulaza u sumu.
Suze su mu prestale da teku.
Mur je zeleo da promeni tok reka.
Zaustavio ga je bol u srcu....
*Cujes me, znam da me cujes...*
*Znam ljubavi.....*
Ljubav nije bila prava.
Prodirao je kroz njega talas koraka nepoznatog coveka.
Kada je cuo da je Vitez otisao iz sela bilo mu je drago.....
Iako nije osecao nista.
*Ja sam Okatavijan semper tempus!...
Ne zelis da me sprecis idem napred i ti nestajes polako.
Viktor ce ti pomoci da nestanes, da bi mogao da radim ono za sta sam stvoren.*
Bezivotno je gledao po odaji da li ima nekog.
Srce ga je bolelo ali i kucalo u isto vreme.*
*Vreme je*, rece sebi u bradu Mur.
*Da, vreme je culo se iz njegove utrobe.*
Mur je zabio ruke, kroz ogrtac, u svoje grudi i rascepio kozu na dve strane.
Kroz usta muje izasao gadan zadah vruc kao kotao lave iz dubine zemlje.
*Aaaa...*
Sa grudi pocela je da se svlaci koza usijala od svetlosti koja se prostirala iz njega u sobu.
*Aaaaaaaa!!!*
Cuo se uzvik napora i dve ruke su se pridrzale kroz procep u telu i osoba mladolikog lika izasla je napolje obucena u belo odelo isarano crvenim obrisima.
*Hvala Mons universi... Ti si uradio svoje, znas da takva ljubav nema leka. To je ono pravo.
Pocivaj u miru i spokoju koji nisi imao.*
Krotak mladic stojao je pored bezivotnog tela i izasao na terasu planine.
Pogledao je u nebesa i nasmejao se.
*Oktavijan semper tempus, dobar dan.
Hahahhahahah.!*
Skocio je sa terase i proleteo kroz nebo brzinom munje dosao do jezera.
Silinom udara o povrsinu vode isterao je mlaz koji zapljusnuo i selo i celu sumu u okolini.
Mestani u ravnoj Gori pomislili su da je kisa.
Oktavijan izlete iz jezera u rukama je drzao mermernu statuu
devojke sa repicem.
Zamahnuo je statuom i hitnuo direktno u planinu Radan.
Kamena gromada zabila se o jednu stenu i rasprsnula na bezbroj komada i napravila rupu kroz planinu.
Bambi je to gledao iz kafane i rece sa olaksanjem i uzbudjenjem:
*E dobro si se setio..... Taman i mi da imamo tunel.*
Jedna kamencuga odvaljena udarcem sa planine letela je do usca Kolionice i Rzavice i zakucala se bas uz obalu Kolionice nizvodno od usca.
Dabar je samo gledao, dva puta trepnuo ocima i....
*Tooooooooooooooooooooo!!!!! Majstore, to mi je trebalo.
Dragiceeeee!!! Zenooo.... Duco, Ceco, Srle, Djole.... Decooo.
... Imamo kucu! !!! *
Vriven je sedeo pored Viktora dok je ovaj spavao izmozden od jurnjave i svega sto se dogodilo u jednom danu i zasmeja se:
*Ihaaaaaaaa, hahhaha....Ti Viktore spavaj idem ja da zavitlavam Blicera.*
Konj cuvsi to odmah se baci u beg galopom.
*Stani... Necu ti nista.*
Dobaci Vriven.
..... i jurne za njim...........................
*Idemo dalje*, rece Oktavijan
...... i zadovoljno klimne glavom na vrhu planine Uspeha.